Osnovni i klu~ni zakoni za zdravjeto go ~inat: zdravata ishrana, fizi~kata aktivnost, voda, sonce, umerenost, vozduh,
odmor, izbenuvawe na stres, doverba, pozitiven stav vo `ivotot…
Prviot zakon ili zapoved e zna~i ZDRAVA ISHRANA. Osnovno pra[awe e koja hrana e najdobra za ~ovekot, a
toa najlesno mo`e da se utvrdi ako se
analizira anatomijata na ~ovekot.
Zabite na ~ovekot kako da se stvoreni za melewe, ne se o[tri kako kaj tigrite,
lavovite i drugite mesojadi, ~ii zabi se idealni za kinewe. Odnosno, zabite na
~ovekot se sli~ni na kravjite ili
drugi trevopasni `ivotni.
Mesojadcite mo`at da ja
pomeruvaat ustata samo gore-dole, zatoa [to na toj na~in polesno go kinat mesoto, a ~ovekot ja pomeruva vilicata gore-dole, levo-desno,
desno-levo, napred-nazad, [to e karakteristi~no na trevopascite.
^ovekot ima i creva koi se dolgi i zavieni, duri i do [est pati
podolgi od teloto. Toa se creva koi se
najsli~ni so kowskite, kravjite, crevata na elenite i drugite trevopasni
`ivotni.
Za razlika od niv, crevata na
mesojadcite se kratki i pravi, taka da mesoto mo`e mnogu brzo da izleze od
crevata, zatoa [to vo sprotivno truli vo crevata. Isto taka, ~ovekot nema
adekvatni enzimi za varewe na mesoto.
@eluda~nata kiselina kaj lu\eto,
no i kaj drugite trevopasci, duri e desetina pati poslaba vo odnos na mesojadite, koi imaat cvrsta
hlorovodi~na kiselina za varewe.
Nau~nicite probale da go podignat
nivoto na holesterol kaj mesojadite hranek]i gi so svinska mast, no toa ne im uspealo, zatoa [to mesojadite go eliminiraat
vi[okot na holesterol od teloto. No kaj lu\eto, koi imaat sistem za varewe predviden za rastitelna ishrana, holesterolot se talo`i vo arteriite.
Kaj mesojadite e nepoznata arteriosklerozata, i oni nemaat tegobi so krvnite sadovi. Samo
trevopascite koi se hranat so meso dobivaat bolesti na arteriite. Isto taka ,
trevopasnite se potat preku ko`ata, i toa e karakteristika na ~ovekot, a
mesojadcite preku jazik.
^ovekot i trevopasnite `ivotni
nemaat kanxi, za razlika od mesojadcite. ^ove~kata dlanka e kako stvorena da sobira plodovi.
Medicinata i naukata nedvosmisleno poka`uvaat deka idealna hrana za
~ovekot i negoviot oranizam- e
rastitelnata-bilna hrana. Sovremeniot ~ovek i pokraj toa dosta konzumira meso,
a prema istra`uvawata, glavna pri~ina e navikata. Za ovoj pat e dovolno samo da se ka`e deka
mesoto, pred se, sodr`i otrovi i sodr`i
premnogu protein. Vo zavisnost od istra`uvawata, na nam ni e potrebno ne pove]e
od 30 grama protein na den, dodeka prose~niot ~ovek vo razvieniot svet vnesuva
125 grama protein dnevno, izme\u drugoto, poradi konzumiraweto na meso. Proteinite posle ne mo`at da se skladiraat, taka da
crniot drob mora da gi razgradi, zatoa crniot drob se
premoruva razraduvaj]i gi…
Naukata potvrduva deka bilnata hrana e definitivno najdobra i najkorisna
za dobroto zdravje. Bilnata hrana podrazbira `itarici, ora[kasti plodovi,
semiwa, ovo[je, zelen~uk…Ovo[jeto e
mo`ebi najva`no vo toa. Prirodno e vkusno,
bogato so vitamin, minerali, enzimi, vlakna, prav [e]er koj nam ni e potreben i ne e rafiniran…
Zelen~ukot e isto taka mnogu va`en, sodr`i mnogu zdravi i hranlivi sostojki kako i
ovo[jeto, a najdobro e da se jade vo najprirodnata sostojba, odnosno sirovo
zatoa [to se so~uvani sostojkite, a se dobivaat i enzimi so ~ija pomo[ hranata ponataka se procesuira. Vo sprotivno,
teloto mora samo da gi stvara ovie enzimi.
@itaricite, ora[kastite plodovi i semiwa, spored hranlivite i potrebnite
sostojki, imaat i energetska vrednost koja mu e neophodna na ~ovekot.
No comments:
Post a Comment